ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
За нагли развитак града најзаслужнији је Kњаз Милош Обреновић. Још за време боја за Пожаревац, јуна 1815. године, Милошу Обреновићу јавља се мисао да обнови варош. Он је увидео значај повољног географског положаја и богате околине, тако да је и сам подстакао развој града. Најпре је 1819. године подигао нову цркву, Саборну цркву Светих Архистратигова. Касније, у писму од 31. маја 1824. године Милош пише: „Место више Шутулове баре, гди су сада башче и неколико кућа, испод оног места гди је мој шатор био, брдашцем оним мислим да би чаршија бити могла”, а одмах затим, „пројектује“ чаршију, која се пружала од Велике или Житне пијаце према Књажевом конаку и цркви (од данашњег Трга ослобођења до Саборне цркве).
Та његова замисао данас се може с правом сматрати за почетак урбанизма у Пожаревцу. Он ју је остварио што силом – наредбама о пресељавању сеоских дућанџија, што милом – јер је он „за један ред чаршије од свог плаца уступио”. Тиме је Књаз Милош покушао да створи нови центар града, подаље од старог који је носио турска обележја.
Нова чаршија, која је овим називом указивала на нови део града и на покушај да се раскрсти са прошлошћу у којој је град био под турском влашћу - на шта је подсећала Табачка чаршија, добила је назив Црквена чаршија. Назив чаршије није указивао само на то да она води до новосаграђене цркве, већ и на чињеницу да су трговци и занатлије који су имали радње у овој чаршији, плаћали кирију цркви и школи, а кирија се, по наређењу Књаза, плаћала само на дућане, а не и на земљу.
Колики је значај Књаз Милош придавао изградњи нове чаршије говори и чињеница да је у циљу њеног што бржег подизања, наредио 6. јула 1824. године затварање свих сеоских дућана и њихово премештање у ову улицу. Села Смољинац и Шапине имала су веома много дућана, тако да је после њиховог пресељења у Црквену чаршију један њен део назван Шапљанском малом. Да су дућани и по другим селима били затварани потврђују и записи Јоакима Вујића, који је по посети Пожаревцу и околини у Путешествијима по Сербији записао да се у селу Кисиљеву налази већи број затворених дућана.
Изградњи Нове чаршије Књаз Милош је допринео не само као први урбаниста који је своје замисли реализовао путем забрана и наредби, већ и поклањањем дела своје земље за поделу занатлијама који су били обавезни да на добијеним плачевима одмах подигну дућане. Уколико то не би урадили плачеви су им одузимани и додељивани другим занатлијама.
Како су у том делу града Пожаревљани имали воћњаке и баште, Књаз Милош је наредио, а Јосиф Милосављевић, тадашњи кнез пожаревачки, издао заповест да власници великих плачева уступе делове својих имања за подизање дућана. Временом, услед великог прилива трговаца и занатлија из других делова Србије, потражња за плачевима нарочито је порасла у овој улици, која је све више бивала ново средиште града, нова чаршија. То је довело до поскупљења које многи трговци нису могли да приуште, па су од Књаза тражили дозволу да своје дућане саграде у Шутуловој бари. Он је њихову молбу одбио, са образложењем да би изградња дућана у овом делу града наружила град, а да у Новој чаршији има још места за подизање нових дућана. Потражња за плачевима за дућане је била велика, тако да су почеле и шпекулације у вези са њиховом продајом. Сами плачеви су били веома мали и уски, тако да је при регулацији овог дела града власницима дозвољен излаз са друге стране дућана, поред плаца дотадашњег кнежевог конака, а који је био паралелан са Црквеном чаршијом. Тиме је трговцима и занатлијама омогућен прилаз са друге стране. Даљом регулацијом вароши од ових прилаза са задње стране, њиховим проширењем, настала је Дринска улица.
(Према: М.Манојловић, Пожаревац од турске касабе до српске вароши 1804-1858, Пожаревац 2005.)
Изабраном архивалијом месеца јула желели смо да скренемо пажњу на преостале прелепе дућане у некадашњој Црквенској чаршији – Краљевој улици, данас Старом корзоу у самом срцу града, а који бележе два века постојања.
Фотографије: Портали трговачких радњи у Црквенској или Краљевој улици у Пожаревцу
Историјски архив Пожаревац, Дигитална збирка Танасија Бате Димитријевића
Одабрала: Наташа Милошевић Дулић, виши архивист
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.